Dva­de­set­če­tvo­ro­go­di­šnja Želj­ka Bu­rić iz Be­ra­na pod­ni­je­la je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv od­go­vor­nih li­ca u Do­mu zdra­vlja Ko­tor zbog, ka­ko je na­ve­la, zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Ona tvr­di da od­go­vor­na li­ca u toj usta­no­vi ni­je­su po­stu­pi­la po iz­vr­šnom sud­skom rje­še­nju po ko­me je nje­noj maj­ci Ve­sni Ba­šić, ko­ja ra­di kao me­di­cin­ska se­stra u ko­tor­skom Do­mu zdra­vlja, tre­ba­lo da ob­u­sta­ve 50 od­sto za­ra­de ra­di na­pla­te za­o­sta­log du­ga po osno­vu ali­men­ta­ci­je. Bu­ri­će­va je na­ve­la da su se nje­ni ro­di­te­lji sud­ski pu­tem raz­ve­li 1996. go­di­ne i da se nje­na maj­ka ta­da oba­ve­za­la da joj pla­ća mje­seč­nu ali­men­ta­ci­ju u vi­si­ni od 20 od­sto od svo­je za­ra­de. Me­đu­tim, ka­ko je is­ta­kla, nje­na maj­ka je pu­nih 19 go­di­na iz­bje­ga­va­la da iz­vr­ši pre­u­ze­tu oba­ve­zu, na­kon če­ga je Bu­ri­će­va od­lu­či­la da svo­ja za­o­sta­la po­tra­ži­va­nja u vi­si­ni od 17.460 eura na­pla­ti pu­tem su­da.
–Mo­ja maj­ka se ni­ka­da ni­je in­te­re­so­va­la za me­ne iako sam ima­la vi­še ne­go te­ško dje­tinj­stvo. U svom rad­nom ko­lek­ti­vu je iz­bje­ga­va­la da ka­že da ja uop­šte po­sto­jim. Za­to sam od­lu­či­la da pre­sa­vi­jem ta­bak i po­tra­žim prav­du na su­du. Po­stu­pa­ju­ći po mo­joj tu­žbi, Osnov­ni sud u Ko­to­ru do­nio rje­še­nje da mi se na osno­vu ob­ra­ču­na ko­ji je utvr­dio sud­ski vje­štak za pe­ri­od od 1. apri­la 1997. do 31. av­gu­sta 2014 go­di­ne, u ro­ku od osam da­na, sa za­te­znom ka­ma­tom, is­pla­ti cje­lo­kup­no po­tra­ži­va­nje od 17.460 eura. U su­prot­nom je od­re­đe­no da se mo­joj maj­ci Ve­sni Ba­šić, za­po­sle­noj u Do­mu zdra­vlja u Ko­to­ru, ra­di na­pla­te du­ga sva­kog mje­se­ca od­bi­ja po 50 od­sto od za­ra­de. Me­đu­tim, od­go­vor­na li­ca u ko­tor­skom Do­mu zdra­vlja, to jest di­rek­tor i šef ra­ču­no­vod­stva, ni­je­su po­stu­pi­la u skla­du sa na­ve­de­nim sud­skim rje­še­njem, iako bi tre­ba­lo da zna­ju da su po­tra­ži­va­nja po osno­vu ali­men­ta­ci­je pri­o­ri­tet­na. Zbog to­ga sam od­lu­či­la da pro­tiv njih pod­ne­sem kri­vič­nu pri­ja­vu – na­ve­la je Bu­ri­će­va.
Ona is­ti­če da je i jav­ni iz­vr­ši­telj Bran­ka Sa­mar­džić iz Ko­to­ra do­ni­je­la rje­še­nje o iz­vr­še­nju ra­di na­pla­te nov­ča­nog po­tra­ži­va­nja. Me­đu­tim, ka­ko tvr­di Bu­ri­će­va, od­go­vor­ni u ko­tor­skom Do­mu zdra­vlja su i to rje­še­nje za­ne­ma­ri­li.
–U rje­še­nju ko­je je do­nio sud­ski iz­vr­ši­telj pi­še da se iz­vr­šnom du­žni­ku, u ovom slu­ča­ju Do­mu zdra­vlja iz Ko­to­ra, za­bra­nju­je da na­pla­ću­je i ras­po­la­že za­bra­nje­nim di­je­lom za­ra­de mo­je maj­ke Ve­sne Ba­šić u vi­si­ni od 50 od­sto sve do ko­nač­ne is­pla­te, i to pod pri­jet­njom za­kon­skih po­sle­di­ca. Me­đu­tim, Dom zdra­vlja iz Ko­to­ra mi je do sa­da is­pla­tio sve­ga dvi­je ra­te u iz­no­su od po 125 eura, iako sam u sa­zna­nju da mo­ja maj­ka u toj usta­no­vi mje­seč­no za­ra­đu­je oko 600 eura. Sve se to de­ša­va iako je Osnov­ni sud u Ko­to­ru ne­dav­no oci­je­nio da je pri­go­vor mo­je maj­ke na rje­še­nje sud­skog iz­vr­ši­te­lja neo­sno­van. To ja­sno uka­zu­je da u da­tom slu­ča­ju od­go­vor­ni u Do­mu zdra­vlja u Ko­to­ru ci­je­lo vri­je­me vr­še op­struk­ci­je, što me je do­dat­no uvri­je­di­lo i po­ve­ća­lo gor­či­nu ko­ju zbog neo­d­go­vor­nog po­na­ša­nja mo­je maj­ke tr­pim od svog ra­nog dje­tinj­stva – ka­za­la je Bu­ri­će­va.
Nje­ni ro­di­te­lji su se raz­ve­li 1996. go­di­ne, ka­da ja ima­la pet go­di­na.
–Ta­da sam uz sa­gla­snost maj­ke po­vje­re­na na od­goj ocu. Maj­ka se ta­da sud­skim rje­še­njem oba­ve­za­la da 20 od­sto od svo­je za­ra­de sva­kog mje­se­ca iz­dva­ja za mo­je iz­dr­ža­va­nje. Od­mah na­kon raz­vo­da, moj otac, ko­ji je bio rad­nik MUP-a, za­vr­šio je u za­tvo­ru zbog jed­nog ne­sreć­nog slu­ča­ja. On je ka­sni­je umro u pri­tvo­ru, a bri­gu o me­ni pre­u­ze­li su stric i ba­ba. Za sve to vri­je­me mo­ja maj­ka, ko­ja je i ta­da ra­di­la u ko­tor­skom Do­mu zdra­vlja, ni­je iz­dvo­ji­la ni­je­dan cent na ime ali­men­ta­ci­je, iz­bje­ga­va­ju­ći ta­ko da iz­vr­ša­va svo­je za­kon­ske, mo­ral­ne i ro­di­telj­ske oba­ve­ze – is­ti­če Želj­ka Bu­rić, ina­če ap­sol­vent Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le u Be­ra­na­ma.
Ka­ko je do­da­la, pro­la­ze­ći pra­vu ži­vot­nu gol­go­tu, kao di­je­te od­ba­če­no od stra­ne maj­ke, sa­svim je slu­čaj­no sa­zna­la da oba­ve­ze po osno­vu ali­men­ta­ci­je ne za­sta­ri­je­va­ju, pa je od­lu­či­la da svo­ja za­o­sta­la po­tra­ži­va­nja na­pla­ti sud­skim pu­tem.
D.J.


Kon­da­na­ri: Ne­ma ne­pra­vil­no­sti

Vr­ši­lac du­žno­sti di­rek­to­ra Do­ma zdra­vlja u Ko­to­ru Ta­tja­na Kon­da­na­ri tvr­di da u po­stu­pa­nju po rje­še­nju o iz­vr­še­nju iz­vr­šnog po­vje­ri­o­ca Želj­ke Bu­rić ne­ma ne­pra­vil­no­sti.
–Ni­je­smo upo­zna­ti sa po­sto­ja­njem kri­vič­ne pri­ja­ve, pa se po tom pi­ta­nju ne mo­že­mo iz­ja­sni­ti. Što se ti­če po­stu­pa­nja po rje­še­nju o iz­vr­še­nju iz­vr­šnog po­vje­ri­o­ca Želj­ke Bu­rić, ne­ma ne­pra­vil­no­sti. Jav­na zdrav­stve­na usta­no­va Dom zdra­vlja Ko­tor po­stu­pa u skla­du sa čla­nom 11, čla­nom 103 i čla­nom 126 Za­ko­na o iz­vr­še­nju i obez­bje­đe­nju –ka­za­la je Kon­da­na­ri za naš list.